Разделы
Архив
Пн | Вт | Ср | Чт | Пт | Сб | Вс | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | 2 | 3 | |||||||||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | |||||||
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | |||||||
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | |||||||
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Рассылка
Оцените содержание статьи?
ИМОМ ҺУСЕЈН (ә) БЕ НЫЗНОМОНӘН, ҺИЧ НЫБО,
НЫМУНӘ ПЕГӘТӘМОН ЧӘЈКУ – ОЗОД БЫБӘМОН!
Имом сәвоб быдә бәшмә!
...Хыдо офәјәше инсон, ағылыш дој бәј, Вотыше, быжи дештә ағыли! Дыгләшән ро нишо дој бәј: Һәхи ро ијән шәјтони ро. Чәјоән Вадоше ын дынјо бә шәјтони еһдә. Чә ружикујән шәјтон дәманде бо инсонон, хәлғон дәвинә карде. Әве, вотејдән ки, чәмә һар жијә руж боәмә имтоһоне, дәвинәје! Хош бә одәми, хәлғи һоли ки, сәбарз бебәше чы имтоһоно!
Һар гылә инсони јаанки хәлғи тәбиәтәдә ногисәтијон һестин. Һар гылә инсон јаанки хәлғ шәв-руж дастпочә быәнине ки, тәмиз быкә ыштәни чә ногисәтијонку ки, сипи быбу чәј дим Хыдо дәргоәдә.
Һаканә ыштә кали нәзәрон нывыштејдәм бы чијон барәдә. Мәғсәдымән әве ки, пок быкәмон һәм ыштәни, һәмән ыштә хәлғи. Чумчыко пок ныбә инсон јаанки хәлғ пешт басте әзыни бә Хыдо, Бәчәј комәги!
Һәфтоғи бардејдәм ки, веј вахти кали һандәкәсон бы материалон доә реаксијә лап пәшимон кардејдә одәми. Һәғиғәте ки, аз ыштә зынәј, ыштә нәзәри нывыштејдәм. Әмма и кәрән виндејдәш, жыго одәмон бешән бә мәјдон, жыго сыханон песохтејдән ыштәку, жыго гонә сыханон, дымжонон нывыштејдән бәчымы унвон, ангыштә бә ғыч гәтәнин бејдәм! Чә одәмон вејни һич дынјоәдә бејку хәбәм ни, һич пијејдәмнијән ки, хәбәм быбу, әмма әвон бәштә рәво зынејдән жәго чијон. Нәтиҹәм ым бејдә ки, мәвужи, һәмон шәхсон чымы нывыштә ногисәтијон лап чок виндејдән ыштәнәдә, әмма чәвонку пок бе әвәзи, дәмандејдән бо һәвәлә-гәвәлә воте!
Интаси ијо сыханым жәләвонон барәдә ни. Умум бәје ки, кејнә чәвон мердәти бырәсо, бомен ыштә ә гәпон бәвотен бәчымы дим, бәвәдә һәх-һисоб бәкамон дејәвон...
Зинә чәмә Билон гыләјни бәчымы нывыштә мәғалә доә шәрһон кали гылон барәдә ыштә нәзәрым нывыште. Бы сәфә реаксијә омәј чәмә ҹо гыләј Биләку. Едаштејдәм бәшмә чәј нывыштә шәрһон: “İslamədə iqlə dovlət beyniye, hakimiyyətən bə Vəliyyi-Fəqihi tabe beyniye. Isə şımə ımi ğəbulon karde pidəni, ım co məsələ... Və hiç kəsən şıməku bənə mısılmoni ımi tələb kardəni, hərçənd mısılmoniş əqərsə, ğəbul kardeyniş. "Imi ğəbul kardəm, əqıləni ğəbul kardənim" - jəğo bedəni...” (Мыәллифи орфографија чокнә һесте, жәгоән огәтәмоне). Әве ымруж сыханым деәје...
Чымы Билә! Мандәм мот-мәтәл, чокнә бывотым, чич бывотым ки, ныгыны бәшты хото! Бә зәрфәти, де әрки одәм пәшимон бејдә һаканә гыләј сыхан бывоты бәты, чумчыко әлбәһол гынејдә бәшты хото! Әмма бәчымы унвон анә гәпон жәјдән, нывыштејдән, аз фәғыр дамә беәдән, һежо ты ыштәнән вотејдәш ки, “Ты јолиш, тов бијә”! Јол сығ быәнине ки? Бочи бәпе әнҹәх аз тов бијәм бә анә ноһәхә гәпон? Бә һәхи сыханым ни, ноһәх бочи вотејдәшон? Ә хонәхо нывыштәшбе ыштә шәрһон, азән де һәзо еһтироми кали чијоным изоһ карде ки, һәм әв баһанды, һәмән чәмә ҹо толышон пегәтын ыштә бахши. Гирәм ыштынән жычиј умуте фикы һестебу, быпарс. Аз ҹәвоб ныдом, бәвәдә чич воте пијејдә, бывот бәмы! Һәни бәмы шәр ғанде бәчи лозиме?
Чымы мәғалә коврәдә нывыштә быә ки, аз ғәбул кардејдәним Вәлији-Фәгиһи? Охо әјо сыхан һич чәјку шејдәни. Чәмә Билә нывыштәше ки, гуја ислам ғәбул кардејдәни хәлғи сијоси озоди, мыстәғиләти. Азән чәј ҹәвобым доә. “Ҹәвобым доә” вотеәдә ки, нывыштәме ыштә нәзәр. Кијсә деәј рози бејән бәзне, рози ныбејән! Ыштынән һестебу ыштә нәзәр, ым мәјдон, ымән шәјтон, бынывышт ки, “чымы бы мәсәләдә нәзәр жыгоје”. Әмәнән баһандемон ышты нывыштәјон, есә бә кон нәтиҹә бомемон, әв һәни чәмәһон һар гыләјни ыштә које. Коме ышты вотә ә чиј ки, аз гуја “әј ғәбул кардејдәм”, әмма “ә гыләјни ғәбул кардејдәним”? Коврәо бәшты ағыл омә ын фикир? Нывыштәкәс азимбу, аз охо нывыштәмни ки, чичи ғәбул кардејдәм, чичи кардејдәним! Аз нывыштәме, Ғырон чич вотејдә бы мәсәләдә, һәмән есәтнә дынјо реал вәзјәт чокнәје? Чәјоән нывыштәме ки, әмә чич кардәнинимон...
Ды-се кәлимә ышты нывыштә “İslamədə iqlə dovlət beyniye, hakimiyyətən bə Vəliyyi-Fəqihi tabe beyniye” мыддәо барәдә. Чымы Билә, конҹо нывыштә быә ки, мәһз жәго быәнине? Јәне, ты һәғиғәтән бовә кардејдәш ки, есәтнә вахтәдә дынјо мысылмонон һәммәј ҹәм бе бәзнен иглә довләтәдә? Ты ыштән гыләј сәләфи јаанки нурси виндеәдә, “бәнә гуллә” витејдәш чәјку ки, чәвонку хәләл боме бәшты имони! Чокнә тәсәввур кардејдәш анә мысылмонә мәзһәбон, тәриғәтон, сектон иглә довләтәдә жимон карде мымкунәти? Бәмы мәвот ки, сыфтәку жыго быәнинбе! Азән чок зынејдәм, сыфтәку чокнә быәнинбе! Әмма жәго ныбе! Чәмә гыноје ки, жәго ныбе? Иглә Ироне ки, 1400 сори бәпештә бәрғәрор быә әјо ислами һакимијәт. Лап чок! Бәс әмә чич быкәмон? Чәш быкәмон, кејнә дынјоәдә иглә мысылмонә довләт бәбе, чәј јолән Вәлији-Фәгиһ бәбе, әмәнән де шој-шоткомә бәжијемон әјо? Бәлкәм куч быкәмон һәммәјәво бә Ирон? Ты бәзнеш воте ки, Ирон әмәни ғәбул карде фикирәдәј ја не? Быдә аз бывотым бәты: Ирон жәго гыләј фикирәдә ни! Чумчыко Ирони довләт шәһрвандәти дојдәни бә һич гылә хариҹи довләти тәбәә – мысылмоне ја ғејри-мысылмон, фәрғыш ни. Нәтиҹә ыме ки, әмә мәҹбуримон, һар кәс ыштә довләти тәркибәдә быжијы, бәјән тәбәәти быкә. Чыми гыноән Иронәдә ни, ај чымы Билә! (Ијоән мәвот ки, аз бә Ирони әкс бешејдәм! Не!) Иронән вотејдә ки, чымы хәлғи анә ғырбононыш дој, анә зоон шәһид бин, охојәдә бәрпо кардыше ыштә дини һакимијәт! Шымәнән пијејдәоне жыго гыләј довләти тәбәә быбән, дәтәсејдәнишон ки, ыштән чорә быкән боштә, һәни чәш мәкән ки, кејнә Саһибәззәмон (ә) боме озод бәка шымәни!
Ијо нимәдә огәтејдәм ыштә сыхани, дәвардејдәм бә кали ҹо мәтләбон. Охојәдә ижән обәгардем чы мәсәлә сәпе, сәкыштә бәдом бәштә фикири...
Һар гылә мәғаләдә чандә гылә мәтләбон барәдә сыхан ше бәзне. Интаси чәвон һар гыләјни бејдәше ыштә әсос мәтләб ки, мыәллиф әј соф-ошко бә дим бекардејро, даст ғандејдә бә ҹо-ҹо дәлилон комәги. Чымы нывыштә мәғалә әсос мәтләб әве ки, мысылмон һар гылә ғәрори ғәбул кардејро, иминә нубәдә бәпе ОЗОД быбу! Ғыронән ыми вотејдә! Һәзрәт Әли Әбу Талыбән (ә) ыми вотејдә! Бәлкәм ышты етирозы һесте быми?
Охо чәмә ә Билә нывыштә шәрһонәдә ном гәтә ныбоән, мәлуме ки, сыхан шејдә Озорбојҹонику. Һәнијән дырыст бывотом, чәјән бәнә кали ҹо толышон дыл шејдә комсә мыәллиф нывыштеәдә ки, Озорбојҹон рә-ди выло бәбе! Әвон нә ыштә хәлғи, нә чәј зывони, һәлә ымон бымандын бә и тәрәф, һич ыштә дини, имони хывәтијән анә кардејдәнин, чокнә ки сыхан егынејдә Озорбојҹони манде-мардејку, ым гыләј јолә дард бејдә боәвон!
Һәлә әј вотејдәним ки, бердәм аз лап пијәмәнбәј, чымы дасто омә ко ни Озорбојҹони выло карде. Әј выло кардәкәс кардејдә, азән ыми виндејдәм, чәјоән вотејдәм ки, рә-ди выло быәнине ә шәјтони лонә. Јәне, ијоән аз ыштә нәзәри нывыштејдәм. Бәмы бәзнен воте ки, бочи “шәјтони лонә” вотејдәм бә Озорбојҹони? Чәмә хәлғи, ҹо хәлғон вәзјәтијән нојдәм бә и кәно. Бој деты бә иврә ышты дини вәзјәтику гәп быжәнәмон.
Бо һички сыр ни ки, ислам, хысусән шиәти кон вәзјәтәдәј Озорбојҹонәдә? Нурсијонин, һукмәти бәвон нише жәго гыләј јолә парс, әвон шәв-руж бәнә ови осјо ыштә коәдән. Чумчыко нурсијәти османи тырконку омејдә. Сәләфијонин, чәвонән де һукмәти нијонијә кәсимотышон һесте ки, чәвон кошон ни де һукмәти сијосәти, әве әвонән ыштә кефәдән. Охон вахтонәдә Бокујәдә, Озорбојҹони ҹо выронәдә чандә кәрә гуја мысылмонон бешән бә митинг, әнҹәх мәјдонәдә быәкәсон иглә шион быән! Бердәм чә мәзһәбонән бәбәјшоне консә гыләј норозијәти, әвонән бејәшин, гәви әвотин! Бешәнин, бенибәшенән! Нәтиҹәдә “фирони зылми” жијәдә мандәкәсон һежо чәмә фәғырә шионин!..
Есә бој дијәкәмон бәчәмә диндорон вәзјәти. Чәвон лап сәдә шәкәсон руһанијонин, јәне мәлон, ахундон ијән ҹо шәхсонин. Озорбојҹонәдә мәчитонәдә ко кардә руһанијон һәммәјәво Милли Бетәһлукәти Вәзарәти штатинә ковонин, чәјоән сәјдән ыштә мангәмааши! Ышты зынәјку, бәки ғоллығ кардәнинин әвон?..
Ым чокнә шиә довләте ки, чәј подшо бә ҹәһәнным, шиәти сәдә ныштәкәс ыштән ғәбул кардејдәни Вилојәти! Сәнәд-сыбут лозим быбо бәты, чымы чәшонсә!
Мәчитон огардән бә кәрвонсо, һар ыштә вырәо әштә мәмур быпијоше ҹәмати вадојдә бә мәчит, ныпијоше, вадојдәни. Һәлә әј вотејдәним ки, чандә гылә мәчитышон рыжнијә (Хыдо ләнәт быкә бәвон!).
Чокнә бәвотен, “бедаст-почә” диндорон барәдә тикәј гәпым жә дәвардә мәғаләдә, әве, һәни еһтијоҹ зынејдәним бо зијодә изоһоти...
Чич быкәмон, бәлкә ты бывоти! Гырдә быбәмон 10-15 кәс бә иҹо зиккә быжәнәмон ки, “иглә ислами довләт быәнине, сијоси һакимијәтән табе быәнине бә Вәлији-Фәгиһи”? “Быәнине”шон каштә, әмма һәлән бешәни, чымы Билә! Де “хавло-хавло” вотејән гәв шин бејдәни! Ты ыштән шәхсән чич тәклиф кардејдәш? Чич быкәмон ки, һәм чәмә хәлғ перәхы, һәмән чәмә дин?
Аз ижән тикрор кардејдәм ыштә вотәјон: Чымы вотәј ыме ки, әмә сыфтә бәпе ыштәни озод быкәмон. Чумчыко консә ғәрори ғәбул кардејро инсон јаанки хәлғ иминә нубәдә бәпе озод быбу! Озод ныбә одәм ғәрор ғәбул карде әзыни! Конҹо виндә быә ки, ғул ғәрор ғәбул быкә? Жәләвони ғәрори ҹо кәсон ғәбул кардејдән, әвән бәнә мыти табе бејдә бәчәвон вотәј! Әнҹәх озодә инсон ғәрор ғәбул карде зынејдә, һәмән чәј мәсулијәти зынејдә! Әве аз вотејдәм ки, бә довләти тәркибәдә рушт ни боәмә! Һички чәмә вырәдә озод нибәка әмәни, гирәм ыштән ыштәни озод ныкомон! Чәмә хәлғ ыштән озод кардәнине ыштәни! Ыштән ыштәни озод карде ныпијә хәлғи һич Саһибәззәмонән (ә) озод нибәка! Кејнә иншалла озод быбомон, бәвәдә ғәрор ғәбул бәкәмон ки, чокнә быбу чәмә довләт? Охо жыго гыләј мәсулијәтинә мәсәлә әнҹәх дешты ја дечымы пијәј әбыни карде. Бә хәлғи тале аид быә мәсәлә хәлғ ыштән бәпе һәлл быкә. Иншалла ки озод бимон, бәвәдә референдум дәбәвонемон, бәдомон ыштә ғәрори...
...Сыхан бәчәј вахти пебәгыне. Ымруж Мәһәррәмә манг дәшејдә. Озодәти ән јолә нымунә Имом Һусејне (ә)! Озодәти че шәһидәти иминә лынгәје! Озод ныбә одәм шәһидән бе әзыни! Имом Һусејн (ә) бе нызномонән, һич ныбо, чәјку нымунә пегәтәмон – һәм ыштән озод быбәмон, һәмән чәмә хәлғ озод быбу! Имом сәвоб быдә бәшмә!
Ф.Ф. Әбосзодә
Добавить коментарий
Комментарии (1 добавлено)
-
Опубликовано Rabil, 18 Ноябрь, 2012 01:22:151. Fəxrəddin muəllimi profesional palitoloq, tarixəvon, zıvonşunas ijən iraniste...Fəxrəddin muəllimi SƏVİYYƏDƏ yəni AKADEMİK səviyyədə bəy cəvob doe lozime. Bəyən çımı ZU əvışkini. Nəinki çımı. Hələ jəqo qıləy zoə moə zandəş ni ki tobə ısə bəy cəvob doe bızni. Hətta bə çəy ROST NIBIƏ sıxanon cəvob doe SƏVOD lozime. Ə səvod nə pantırkonku nəən çəmə hərəkatda heç zoədə be əzıni. Ğasbuən peşı jəqo zoə be. Hələ ki ni. Əve Fəxrəddin muəllim zuamndəti həmən bəvədəe ki Azərbaycanda bənə əy səvodonə odəm kame. Lakin az bə çəy bəzi məsəlon cəvob bədom. İntaasi bə tırki. Məqalədə çəy nomi əqətnim. Sadəcə çəy fikron tənğıd bəkam. Əncəx təbii ki akademik səviyyədə cəvob əbıni. 2. VİLAYƏTİ FƏQİH barədə bəmıku tobə 10 qılə kitobi heste. Xeyliən co mənbon. Bə Xameniən vey yolə hurmətım heste. Əv YOLƏ MERDE. Çəğın YOLƏ ALİM. Çəğın YOLƏ ŞƏXSİYYƏT. Im ıştə vırədə. Əncəx az tobə ısə dıştə anəndə mutalion bə dasım varde zınə ni ki BƏPE HUKMƏN VİLIAYƏTİ FƏĞİHİ rəhbərəti jiyo bışamon. Hətta dumə VİLAYƏTİ FƏQİHİ şə vey alimonən əy İSLAMİ HUKMİ qorə ne bə ictimai-siyasi səbəbi qorə lozim zındən. Yəni ın məslə kifayət ğədər mubahisənine. Çəmə hərəkatda oxnə devron bə meydon beşə NİMƏ İSLAMİSTON ıştə qəvisə oməy votdən. Bə Xamenei ijən bə İroni hurmət be əv ni ki DƏŞƏMON İRONİ JİNTON yaən çəvon kardəy İMİTASİYA bıkəmon. Bə joqo besəvodon cavab doe lozim ni. 3. Fəxrəddin muəllimi əleyhinə peş əy vey qəpon jedən. Lakin bə çəy əleyh məqalə formədə cavab doəkəs vindəm ni. Bə qorə ki çəvon veyni ki nə MERDƏTİ nəən SƏVOD heste ki ın koy bıkəyn. Əncəx Fəxrəddin muəllimi xosyətdə co kəsi hətta arədə məqalədə təhqir karde heste. Az bimi şohidim. Çəy ideoloji ijən elmi fikon vey mohkəmin. Çəy siyasi fikonən vey obyektiv ijən zumande. Lakin bəzən əvən bə muəyyən siyasi səbəbon qorə məcbur bedə zone-zone BƏ YOLƏ SİYASİ SƏHVON RO DODƏ. Çəy bə TOLIŞİ mustəqil davlətçiəti fikron praktiki mumkun nıbe qorə utupiyəye. Dumə utopiyə eqınyən qeyri-ciddiyətiye. Bə Azərbaycani tırkon ideoloji tənğıdi aid fikronən nohəxə fikin. Bə qorə ki həminə ideoloji səhvon çəmə xəlğədən co şəkldə heste. In 2 qılə fik absurde. Lakin Tolışi ədəbi zıvoni ijən ideoloji fikon vey mohkəmin.